Карл Маркс
Најамни рад и капитал
Капитал сачињавају сировине, оруђа за рад и средства за живот свих врста, чијом се употребом производе нове сировине, нова оруђа за рад и нова средства за живот. Сви ови саставни делови капитала су творевине рада, производи рада - нагомилани рад. Капитал је нагомилани рад, који служи као средство за нову производњу.
Тако веле економисти.
Шта је црнац роб? Човек црне расе. Колико вреди једно објашњење толико и друго.
Црнац је црнац. Тек у одређеним односима он постаје роб. Машина за предење памука је машина за предење памука. Тек у одређеним односима она постаје капитал. Истргнута из ових односа она није капитал, као што злато као такво није новац или као што шећер није што и цена шећера.
У производњи људи не утичу само на природу, него и један на другога. Они производе само радећи заједно на известан одређени начин и размењујући своје радове међу собом. Да би производили они ступају у одређене међусобне везе и односе и само у границама ових друштвених веза и односа они утичу на природу, производе.
Према различном карактеру средстава за производњу биће наравно различни и ови друштвени односи у које произвођачи међусобно ступају и услови под којима своје радове размењују и у целокупном акту производње учествују. Са проналаском новог ратног оружја, пушке, морала се изменити цела унутрашња организација војске, променили су се односи у којима појединци чине војску и могу дејствовати као војска, изменио се и међусобни однос војсака.
Друштвени односи у којима личности производе, друштвени односи производње, мењају се дакле и преиначују са променама и развитком материјалних средстава за производњу, производних снага, Односи производње у својој целини јесу оно што се зове друштвени односи, друштво, и то друштво на одређеном, историском ступњу развића, друштво особеног, различног карактера. Античко друштво, феудално друштво, буржоаско друштво су такве целине односа производње, од којик свака за себе обележава уједно засебан ступањ развића у историји човечанства.
И капитал је друштвени однос производње. Он је буржоаски однос производње, однос производње буржоаског друштва. Средства за живот, оруђа за рад, сировине, као саставни делови капитала, нису ли они произведени и нагомилани под одређеним друштвеним условима, у одређеним друштвеним односима? Не употребљавају ли се они под одређеним друштвеним условима, у одређеним друштвеним односима за нову производњу? И зар овај одређени друштвени карактер не чини производе који служе за нову производњу капиталом?
Капитал се не састоји само из средстава за живот, оруђа за рад и сировина, не састоји се само из материјалних производа; он се састоји тако исто из прометних вредности. Сви производи који сачињавају капитал јесу робе. Према томе, капитал није само збир материјалних производа, он је збир роба, прометних вредности, друштвених величина.
Капитал остаје исти, ставили ми место вуне памук, место жита пиринач, место железница пароброде, ако само памук, пиринач, пароброди - тело капитала - имају једнаку прометну вредност, једнаку цену са вуном, житом и железницама у којима се он раније отеловљавао. Тело капитала може се стално мењати а да капитал не претрпи ни најмању промену.
Али ако је сваки капитал известан збир роба, тј. прометних вредности, то још не значи да је сваки збир роба, прометних вредности, капитал.
Сваки збир прометних вредности је прометна вредност. Свака оделита прометна вредност је збир прометних вредности. На пр. кућа која вреди 1.000 марака, јесте прометна вредност од 1.000 марака. Парче хартије које вреди 1 фениг, јесте збир прометних вредности фенига. Производи који се могу за друге разменити, јесу робе. Одређени однос у коме се оне размењују - чини њихову прометну вредност, или ако је изражен у новцу, - њихову цену. Количина ових производа ниуколико не мења њихово својство да буду роба или да претстављају прометну вредност или да имају одређену цену. Било неко дрво велико или мало, оно остаје дрво. Било да размењујемо гвожђе у лотама или центама за друге производе, то не мења његов карактер да буде роба, прометна вредност. У односу на количину оно је роба веће или мање вредности - више или ниже цене.
На који начин извесна количина роба, прометних вредности, постаје капитал?
На тај начин што се она као самостална друштвена сила, тј. као сила једног дела друштва одржава и увећава разменом за непосредну, живу радну снагу. Постојање класе која нема ничега сем способности за рад - нужна је претпоставка капитала.
Тек владавина нагомиланог, прошлог, опредмећеног рада над непосредним, живим радом прави од нагомиланог рада капитал.
Капитал није у томе што нагомилани рад служи живом раду као средство за нову производњу. Он је у томе што живи рад служи нагомиланоме као средство да одржи и повећа своју прометну вредност.
Шта бива при размени између капиталиста и најамног радника?
У размену за радну снагу радник добија средства за живот, а капиталист добија у размену за своја средства за живот рад, продуктивну делатност радникову, стваралачку снагу којом радник не само надокнађује што је потрошио већ даје нагомиланом раду већу вредност него што је дотле имао. Радник добија од капиталиста један део готових средстава за живот. Чему му служе ова средства за живот? Служе му за непосредну потрошњу. Али чим ја потрошим средства за живот, она су за мене за навек изгубљена, сем ако време за које су та средства одржавала мој живот употребим на то да произведем нова средства за живот, да за време трошења створим својим радом нове вредности на место оних које су нестале у потрошњи. Али баш ту благородну репродуктивну снагу радник уступа капиталу у размену за примљена средства за живот. Према томе она је за радника изгубљена.
Узмимо један пример. Неки закупац плаћа своме надничару 5 гроша дневно. За тих 5 гроша овај ради на њиви закупчевој цео дан и осигурава му тако приход од 10 гроша. Закупац је не само повратио вредности које је дао надничару; он их је удвостручио. Тако је он оних 5 гроша које је дао надничару употребио, потрошио на плодан, продуктиван начин. Он је за 5 гроша купио рад и снагу надничареву, која производи пољопривредне производе од два пута веће вредности и од 5 гроша прави 10. А надничар, напротив, на место своје продуктивне снаге чије је дејство уступио закупцу, добија 5 гроша које размењује за средства за живот, да их брже или спорије потроши. Према томе, потрошња ових 5 гроша била је двојака: репродуктивна за капитал, јер је за њих купљена радна снага[Ј] која је произвела 10 гроша, а непродуктивна за радника, јер су размењени за средства за живот која су занавек ишчезла и чију вредност он може поново добити једино ако понови исту размену са закупцем. На тај начин капитал претпоставља најамни рад, а најамни рад претпоставља капитал. Они се узајамно условљавају; они се узајамно стварају. Да ли један радник у памучној фабрици производи само памучне тканине? Не, он производи капитал. Он производи вредности које изнова служе томе да његовим радом командују и помоћу њега стварају нове вредности.
Капитал се може да умножава једино разменом за радну снагу, стварањем најамног рада. Радна снага најамног радника може се разменити само за капитал увећавајући га, појачавајући власт којој робује. Према томе, рашћење капитала је рашћење пролетаријата, тј. радничке класе.
Интереси капиталиста и радника су према томе једнаки, тврде буржоазија и њени економисти. И заиста! Радник пропада, ако му капитал не да посла. Капитал пропада, ако не експлоатише радну снагу, а да би је експлоатисао мора је купити. Уколико се брже множи капитал одређен за производњу, продуктивни капитал, уколико индустрија бујније цвета, уколико се више буржоазија богати, уколико посао боље иде, утолико више радника треба капиталист, утолико се радник скупље продаје.
Неопходан услов за сношљиво стање радниково јесте што брже рашћење продуктивног капитала.
Али шта је то рашћење продуктивног капитала? Рашћење власти нагомиланог рада над живим радом. Рашћење владавине буржоазије над радничком класом. Ако најамни рад производи туђе богатство што над њим влада, непријатељску снагу, капитал, то он од капитала добија средства за рад, тј. средства за живот, под тим условом да он поново постане део капитала, полуга која ће поново бацити капитал у све брже рашћење.
Тврђење да су интереси капитала и интереси радника исти, значи само то да су капитал и најамни рад две стране једног истог односа. Једна условљава другу, као што се зеленаш и распикућа узајамно условљавају.
Докле је најамни радник најамни радник, његова судбина зависи од капитала. То је та многохваљена заједница интереса радника и капиталиста.