Karl Marks
Kritika Gotskog programa

Fusnote

[A] Misli se na Bakunjinovu knjigu "Država i anarhija", Cirih 1873.
[B] Narodna partija osnovana je u septembru 1865. u Darmštatu (Darmstadt), a organizaciono učvršćena na svom kongresu u Štutgartu (Stuttgart) 1868; sitnoburžoaska partija suprotstavljala je ujedinjenu Nemačke pod hegemonijom junkerske Pruske, kojemu je težio Bizmark, principe federalizma.
[C] Francuski prevod prvog toma "Kapitala" (prevod je redigovo sam Marks) izlazio je u sveskama 1872-1875. u Parizu.
[D] Reč je o izdavačkoj knjižari Socijaldemokratske radničke partije vezanoj uz redakciju centralnog partijskog organa "Der Volksstaat" ("Narodna država"). U njoj je 1875. izašlo drugo izdanje Marksovog spisa "Otkrića o komunističkom procesu u Kelnu".
[E] Reč je o izborima za Rajhstag održanim 10. januara 1874.
[F] Berlinskim Maratom Marks ovde ironično naziva Haselmana, glavnog urednika "Neuer Socijal-Demokrat"-a ("Novi socijaldemokrat"), centralnog organa lasalovaca.
[G] Medjunarodna liga za mir i slobodu - organizacija buržoaskih demokrata i pacifista, osnovana 1867. u Ženevi. Prva Internacionala vodila je borbu protiv demagoških parola Lige kojima se proletarijat odvlačio od klasne borbe.
[H] Posle pada Pariske komune Bizmark je nastojao da s Austrijom i Rusijom zaključi formalni ugovor u cilju zajedničkog proganjanja revolucionarnog pokreta, a naročito Prve internacionale. U oktobru 1873. zaključen je na Bizmarkovu inicijativu takozvani Trojecarski savez, konvencija izmedju vlada Nemačke, Rusije i Austro-Ugarske o zajedničkom postupku u slučaju "evropskih potresa".
[I] Marks misli na uvodni članak u broju 67. lista "Nordeutsche Allgemeine Zeitung" ("Severnonemačke opšte novine") od 20. marta 1875. U članku se zauzima stav prema tački 5 socijaldemokratskog programa i primećuje da je "socijaldemokratska agitacija u mnogom pogledu postala opreznija" i da se "odriče Internacionale".
[J] Lasal je svoj "gvozdeni zakon najamnine" formulisao ovako: "Gvozdeni ekonomski zakon koji u današnjim uslovima, pod gospodstvom ponude i tražnje rada, odredjuje najamninu jeste ovaj: prosečna najamnina uvek ostaje reducirana na nužna sredstva za život, to jest sredstva koja su u jednom narodu po običaju potrebna za održavanje egzistencije i za množenje.
To je tačka oko koje realna nadnica u svako doba oscilira, a da se nikad ne može dugo iznad nje popeti ili ispod nje pasti. Ona se ne može trajno popeti iznad tog proseka; inače bi usled lakšeg, boljeg položaja radnika došlo do povećanja radničkog stanovništa, a time do ponude ruku koje bi najamninu ponovo snizile na njeno predjašnje stanje pa i ispod njega.
Najamnina ne može trajno pasti ni ispod ovih nužnih sredstava za život. Jer tada bi došlo do iseljavanja, bezbračnosti, uzdržavanja od radjanja dece i najzad od bedom izazvanog smanjenja broja radnika, koje samim tim sužava ponudu radničkih ruku i tako vraća najamninu opet na njen viši nivo. Realna prosečna najamnina sastoji se, dakle, u kretanju, da bi stalno kružila oko onog svog težišta u koje mora da se trajno vraća, nalazeći se čas nešto iznad a čas nešto ispod njega." (Vidi: "Arbeiterlesebuch", Rede Lassalles zu Frankfurt a. M. am 17. und 19. Mai 1863, Hottingen-Zürich 1887.)
[K] Maltusova teorija populacije - reakcionarno učenje engleskog buržoaskog ekonomiste Maltusa, koji siromaštvo i bedu radnih masa ne pripisuje rastenju eksploatacije koje je svojstveno kapitalističkom društvu, nego umnožavanju stanovništva. Po Maltusovom tvrdjenju sredstva za život se povećavaju sporije nego stanovništvo, i zato nedostaju za sve. Maltus je zahtevao da država ograničava porast stanovništva.
[L] "Atelier" -časopis za radnike koji je izlazio u Parizu 1840. do 1850. i bio pod uticajem ideja Bišeovog katoličkog socijalizma.
[M] Ajzenahovce su zvali i "pošteni".
[N] "Kulturkampf" - "borba za kulturu", Bizmarkova borba sedamdesetih godina prošlog veka protiv nemačke katoličke partije, partije "centruma", pomoću policijskih progona katolicizma. "Takvom borbom Bizmark je samo ojačao klerikalizam katolika, samo je naneo štetu stvarnoj kulturi, jer je pomakao u prvi plan verske podele umesto podela političkih, odvukao pažnju nekih slojeva radničke klase i demokratije od nasušnih zadataka klasne i revolucionarne borbe u stranu najpovršnijeg i buržoaski lažnog antiklerikalizma". (V. I. Lenjin, "O odnosu radničke partije prema religiji").