Napisano: 20. april 1917.
Izvor:
Prvi put izdato: Pravda br. 36, 20. april 1917.
Online verzija: Pobunjeni
um 2002. / Marksistička internet arhiva (marxists.org) 2002.
Transkripcija / HTML: Pobunjeni
um 2002. / Marksistička internet arhiva (marxists.org) 2002.
Copyleft: Marksistička internet arhiva (marxists.org)
2003. Kopiranje i/ili distribuiranje ovog dokumenta je dozvoljeno pod
uslovima navedenim u GNU Free Documentation License
14. aprila je naš list [Pravda] objavio izveštaj korespondenta u Kanavinu, Nižni-Novgorod guberniji, o tome da je "radnička milicija koju plaća uprava fabrike uvedena u praktično sve fabrike".
Kanavino oblast, javlja naš korespondent, ima šesnaest fabrika i oko trideset hiljada radnika, ne računajući zaposlene u železnici. Organizacija radničke milicije koju plaćaju kapitalisti stoga obuhvata značajan broj najvećih preduzeća u regionu.
Organizacija radničke milicije koju plaćaju kapitalisti je mera ogromnog - ne bi bilo preterivanje reći, gigantskog i odlučujućeg - značaja, i praktički i principijelno. Revolucija se ne može obezbediti, njena dostignuća se ne mogu osigurati, njen dalji razvoj je nemoguć, dok ova mera ne postane opšta, dok se ne sprovede svuda širom zemlje.
Buržoaski i zemljoposednički republikanci, koji su to postali pošto su shvatili da je bilo nemoguće da vladaju ljudima drugačije, pokušavaju da uspostave republiku koja bi bila monarhična koliko god je to moguće; nalik na onu u Francuskoj, koju je Ščedrin nazvao republikom bez republikanaca.
U ovom trenutku, kada su zemljoposednici i kapitalisti shvatili snagu revolucionarnih masa, najvažnija stvar za njih je da zaštite najosnovnije institucije starog režima, da sačuvaju stare instrumente ugnjetavanja: policiju, birokratiju, stajaću vojsku. Oni pokušavaju da reduciraju "civilnu miliciju" na instituciju starog tipa, to jest, male odrede naoružanih ljudi koji su odovojeni od naroda i što je moguće bliži buržoaziji i pod komandom ljudi iz buržoazije.
Minimalni program Socijal-demokrata poziva na zamenu stajaće armije univerzalnim naoružavanjem ljudi. Najveći deo zvaničnih Socijal-demokrata u Evropi i većina naših menjševičkih lidera, kako bilo, "zaboravila" je ili gurnula u stranu program Partije, zamenjujući šovinizmom ("defensizmom") internacionalizam, reformizmom revolucionarnu taktiku.
A baš sada je, u revolucionarnom trenutku, najurgentniji i najesencijalniji zadatak da se izvrši opšte naoružavanje naroda. Tvrditi da, dok imamo revolucionarnu armiju, nema potebe za naoružavanjem proletarijata, ili da "neće biti dovoljno" oružija da se podeli, nije ništa više od obmane i prevare. Stvar je u tome da se počne sa organizacijom opšte milicije odmah, kako bi svi naučili da koriste oružije čak i kada "ne bi bilo dovoljno" da se podeli, jer nije uopšte nužno da ljudi imaju dovoljno oružija da se svi naoružaju. Ljudi moraju naučiti, svi do jednog, kako da koriste oružije, oni moraju pripadati, svi do jednog, miliciji koja treba da zameni policiju i stajaću vojsku.
Radnici ne žele armiju koja će biti odvojena od ljudi; ono što oni žele je da radnici i vojnici srastu u jednu miliciju koja se sastoji iz svih ljudi.
Ako se u ovome ne uspe, aparat ugnjetavanja će ostati na snazi, spreman da danas služi Gučkovu i njegovim prijateljima, kontrarevolucionarnim generalima, a sutra Ratku Dmitervu ili nekom pretendentu na presto i graditelju monarhije plebiscitom.
Kapitalistima je potebna republika sada jer ne mogu drugačije "upravljati" ljudima. Ali ono što njima treba je "parlamentarna" republika, tj. ona gde bi demokratija bila ograničena na demokratske "izbore", na pravo slanja pojedinaca u parlament, koji, kako je Marks zgodno primetio, predstavljaju narod i ugnjetavaju narod.
Oportunisti savremene Socijal-demokratije koji su Marksa zamenili Šidelmanom, zapamtili su da vladavina parlamentarizma "treba da se koristi" (što je apsolutno tačno), ali su zaboravili šta je Marks učio o proleterskoj demokratiji i kako se ona razlikuje od buržoaskog parlamentarizma.
Ljudima je potrebna republika da bi naučili mase metodima demokratije. Nama ne treba samo reprezentacija duž demokratskih linija, već izgradnja celokupne državne administracije od dna do vrha od strane samih masa, njihove efektivne participacije u svim životnim situacijama, njihova aktivna uloga u administraciji. Zamena starih organa ugnjetavanja, policije, birokratije, stajaće vosjke, univerzalnim naoružavanjem naroda, stvarno univerzalnom milicijom, jedini je način da se garantuje maksimum bezbednosti zemlji od restoracije monarhije i da joj se omogući da čvrsto ide napred, sistematski i odlučno ka socijalizmu, ne "uvodeći" ga odozgo, već uzdižući široke mase proletera i polu-proletera do umetnosti vođenja države, do upotrebe cele državne moći.
Javna služba putem policije koja stoji iznad naroda, kroz birokrate, koji su najvernije sluge buržoazije, i kroz stajaću armiju pod komandom zemljoposednika i kapitalista - to je ideal buržoaske paralmentarne republike, koja služi da ovekoveči vladavinu Kapitala.
Javna služba kroz stvarno univerzalnu narodnu miliciju, sačinjenu od muškaraca i žena, miliciju sposobnu da delimično zameni birokrate - ovo, kombinovano sa principom izbora činovnika i smenjivosti svih javnih službenika, sa plaćanjem za njihov rad u skladu sa proleterskim, a ne "gospodarskim", buržoaskim standardima, je ideal radničke klase.
Ovaj ideal ne samo da je postao deo našeg programa, ne samo da je osvojio mesto u istoriji radničkog pokreta na zapadu, u iskustvu Pariske Komune; ne smo da je bio procenjen, naglašen objašnjen i preporučen od strane Marksa, već je fatički sporoveden u praksi od strane ruskih radnika u 1905. i 1917. godini.
Sovjeti radničkih deputata, u smislu značaja, u simslu upravljanja koje stvaraju, institucije su upravo te vrste demokratije koja svršava sa starim organima ugnjetavanja, i stupa na put univerzalne milicije.
Ali kako milicija može postati opšta kada su proleteri i semi-proleteri uterani u fabrike, slomljeni neizdrživim radom za zemljoposednike i kapitaliste?
Postoji samo jedan put: radnička milicija mora biti plaćena od strane kapitalista.
Kapitalisti moraju plaćati radnicima za sate i dane koje provode u javnoj službi.
Ovaj pouzdani metod su usvojile same radničke mase. Primer Nižni-Novgorod radnika bi trebalo da postane model za celu Rusiju.
Drugovi radnici, pomozite seljacima i ostatku naroda da uvidi potrebu za opštom milicijom umesto policije i stare birokratije! Uvedite takvu i samo takvu miliciju! Uvedite je kroz sovjete radničkih deputata, kroz sovjete seljačkih deputata, kroz organe lokalne samouprave koja se nalazi u rukama radničke klase. Ni u kom slučaju se ne zadovoljite buržoaskom milicijom. Uključite žene u javne službe na ravnopravnoj osnovi sa muškarcima. Pobrinite se da kapitalisti plaćaju radnicima dane posvećene javnoj službi u miliciji!
Naučite metode demokratije kroz praksu, sada, svojim snagama, odozdo - podignite mase do efektivne, trenutne, univerzalne participacije u upravljanju - ovo i samo ovo će obezbediti potpun trijumf revolucije i svrhovit, sistematski napredak bez zastranjivanja.